Po­li­tič­ke par­ti­je su u Cr­noj Go­ri pre­u­ze­le ulo­gu sin­di­ka­ta, i u svo­jim pro­gra­mi­ma i kam­pa­nja­ma do­mi­nant­no se ba­ve so­ci­jal­nim pi­ta­nji­ma, oci­je­nio je pred­sjed­nik Udru­že­nog sin­di­ka­ta dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja Ve­se­lin Vu­ja­no­vić. On je u raz­go­vo­ru za „Dan“ ka­zao da sma­tra da su sin­di­kal­na sce­na i So­ci­jal­ni sa­vjet obez­vri­je­đe­ni.
Go­vo­re­ći o cr­no­gor­skom sin­di­ka­li­zmu, Vu­ja­no­vić sma­tra da bi pr­vo tre­ba­lo vi­dje­ti da li su rad­ni­ci za­do­volj­ni ra­dom sin­di­ka­ta i li ih do­volj­no šti­te.
– Od 180.000 za­po­sle­nih u Cr­noj Go­ri, po mo­joj pro­cje­ni, ne vje­ru­jem da je pre­ko 40.000 sin­di­kal­no or­ga­ni­zo­va­no, što će re­ći da je to ne­kih 20-25 od­sto za­po­sle­nih. Šta je sa ovih osta­lih 75 od­sto ko­ji ne pri­pa­da­ju sin­di­ka­ti­ma. Na po­zi­ve sin­di­ka­ta za ra­znim mi­tin­zi­ma, pro­te­sti­ma,oda­zi­va se sim­bo­li­čan broj lju­di. Uglav­nom se ka­že da je rad­ni­ci­ma do­bro, ali ni­ko ne po­sta­vlja pi­ta­nje da li su oni ko­ji po­zi­va­ju na pro­te­ste, bez ob­zi­ra o ko­me se ra­di­lo, oni ko­ji­ma rad­ni­ci vje­ru­ju da su za­i­sta is­kre­ni bor­ci. De­ce­ni­ja­ma se pri­ča jed­na ista pri­ča – pra­ve se pro­te­sti, a rad­ni­ci ne­će da do­đu, a ni­ko da is­pi­ta uzro­ke za­što rad­ni­ci ne do­la­ze. Lič­no mi­slim da je sin­di­kal­na sce­na obez­vri­je­đe­na u jed­nom dru­štvu ko­je pri­je sve­ga ima po­li­tič­ki pred­znak. Vri­je­me se svo­di pri­je ili po­sli­je iz­bo­ra. Mi­slim da su u tr­ci sa par­ti­ja­ma sin­di­ka­ti iz­gu­bi­li svo­ju mi­si­ju i po­tre­bu da funk­ci­o­ni­šu za po­tre­be rad­ni­ka – ka­zao je Vu­ja­no­vić za „Dan“.
Za raz­voj sin­di­ka­li­zma, pre­ma nje­go­voj ocje­ni, po­treb­na je do­bra te­ren­ska kam­pa­nja, od­la­zak „pod no­ge“ rad­ni­ci­ma. On do­da­je da su su­štin­ske sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je bi­le udar­ne u ra­ni­jem sin­di­kal­nom dje­lo­va­nju.
– To što sin­di­kat ne ra­di ono što je ne­ka­da ra­dio, stvo­ri­lo je va­ku­um ko­ji su is­ko­ri­sti­le NVO i po­li­tič­ke par­ti­je. Mi­slim da vi­še ne­ma pri­stu­pa ko­ji je ga­jio sin­di­kat. Sve ono što su pro­ble­mi rad­ni­ka po­li­tič­ke par­ti­je su pri­svo­ji­le za na­čin dje­lo­va­nja u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji – oci­je­nio je Vu­ja­no­vić.
On sma­tra da je upit­na re­pre­zen­ta­tiv­nost sin­di­kal­nih cen­tra­la ko­je dje­lu­ju u Cr­noj Go­ri, na­vo­de­ći da je ni­je­su pro­vje­ra­va­li od 2010. go­di­ne, ka­da su je do­ka­za­le.
– A sa­da je 2018. go­di­na. To bi zna­či­lo kao da ne­ma­te evi­den­ci­ju bi­rač­kog ti­je­la – osvo­ji­te vlast na če­ti­ri go­di­ne, a oba­vlja­te je osam go­di­na. Iz­bo­ri po­sto­je sva­ke če­ti­ri go­di­ne da se bi­rač­ko ti­je­lo pre­i­spi­ta. Oči­to je da je in­te­res da se to ne di­ra mno­go, oni su svi ko­o­pe­ra­tiv­ni, za­do­volj­ni su no­vim za­ko­nom o ra­du. La­ko će do­ći, kao što po mom mi­šlje­nju i do­la­zi, do uru­ša­va­nja sin­di­kal­ne sce­ne. Par­ti­je se mno­go vi­še ba­ve so­ci­jal­nim pi­ta­nji­ma, jer po­li­tič­kih vi­še ne­ma u Cr­noj Go­ri – NA­TO, iden­ti­tet, dr­ža­va, sa­da je sve osta­lo na so­ci­ja­li – do­da­je on.
Go­vo­re­ći o ulo­zi i funk­ci­ji So­ci­jal­nog sa­vje­ta, Vu­ja­no­vić na­vo­di da vje­ru­je da je u po­sled­njih par go­di­na bi­lo vi­še sjed­ni­ca bez kvo­ru­ma, ne­go odr­ža­nih. Po nje­go­voj ocje­ni, So­ci­jal­ni sa­vjet bi naj­bo­lje efek­te imao ako bi ra­dio na osno­vu če­ti­ri-pet ko­mi­si­ja ko­je bi se ba­vi­le za­po­šlja­va­njem, si­vom eko­no­mi­jom, kr­še­njem pra­va rad­ni­ka, po­što­va­nja pro­pi­sa...
– Ova­ko ka­ko ra­di, osim što tro­ši pre­ko 100.000 eura go­di­šnje, ne vi­dim po­tre­bu za ta­kvom vr­stom so­ci­jal­nog sa­vje­ta. Osim do­no­še­nja no­vog za­ko­na o so­ci­jal­nom sa­vje­tu, ne vi­dim da se to mo­že pro­mje­ni­ti na dru­gi na­čin. Ova­ko ka­ko funk­ci­o­ni­še, mo­žda od­go­va­ra vla­da­ju­ćoj par­ti­ji, mo­žda i po­slo­dav­ci­ma, da ne­ma kvo­ru­ma i da ra­di ta­ko bez­lič­no – na­gla­sio je Vu­ja­no­vić.
On ka­že da ni­je si­gu­ran da je na sjed­ni­ci ika­da po­me­nu­to pi­ta­nje si­ve eko­no­mi­je.
– U zo­ni si­ve eko­no­mi­je ra­di 40.000 lju­di, 50.000 je na bi­rou, 50.000 ra­di u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji. To su ci­fre ko­je su ne­zgrap­ne sa aspek­ta od­no­sa So­ci­jal­nog sa­vje­ta i vla­di­nih re­so­ra pre­ma toj po­ja­vi. Ko­li­ko je rad­ni­ka ko­ji­ma ni­je upla­ćen rad­ni staž, ko­ji su u ste­ča­ju osta­li bez pri­ma­nja – pi­ta Vu­ja­no­vić.
Vu­ja­no­vić sma­tra da je ilu­zi­ja da Za­ko­nom o ra­du mo­gu bi­ti za­do­volj­ni i po­slo­dav­ci i sin­di­ka­ti.
– Kod nas smo u par na­vra­ta vi­dje­li da su i pred­stav­ni­ci sin­di­ka­ta i po­slo­da­va­ca vi­še ne­go za­do­volj­ni ka­ko je taj za­kon na­pra­vljen, što ne­ma re­zo­na. Mi­slim da je no­vi za­kon o ra­du mno­go bo­lji za po­slo­dav­ce ne­go za za­po­sle­ne. Mi bi­smo kao sin­di­kat pred­lo­ži­li da se ne­u­pla­ći­va­nje rad­nog sta­ža i do­pri­no­sa za za­po­sle­ne tre­ti­ra kao te­ži ob­lik kri­vič­nog dje­la. Ako dr­ža­va ne­će da na­pla­ti po­rez za dr­ža­vu, kao što je slu­čaj sa sa­da­šnjih 700 mi­li­o­na, ne­ka za­šti­ti rad­ni­ka. Taj isti rad­nik će u su­prot­nom pre­sa­vi­ti ta­bak, na­ći advo­ka­ta, pa će tra­ži­ti ne­kih 100 eura. Dr­ža­va je u pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne iz­dvo­ji­la oko 70 mi­li­o­na za raz­ne tu­žbe, žal­be, spo­ro­ve. Je li to po­treb­no? De­fi­ni­tiv­no da ni­je – za­klju­ču­je on.A.O.


Ne­ma vi­ško­va u jav­noj upra­vi

Vu­ja­no­vić sma­tra da u jav­noj upra­vi ne­ma vi­ško­va za­po­sle­nih, te da je even­tu­al­no po­treb­no iz­vr­ši­ti re­or­ga­ni­za­ci­ju.
– Even­tu­al­ne vi­ško­ve u po­je­di­nim or­ga­ni­ma tre­ba pre­ra­spo­re­di­ti u one gdje ih ima ma­nje. Ubi­je­đen sam da sa­mo je­dan do­bar so­ci­jal­ni pro­gram, ko­ji bi Vla­da po­nu­di­la za one ko­ji bi pri­sta­li da na­pu­ste rad­no mje­sto, sa­svim kom­for­no ri­je­šio even­tu­al­ni pro­blem, uko­li­ko se ana­li­za­ma uvi­di da po­sto­ji vi­šak za­po­sle­nih – ka­že Vu­ja­no­vić.


So­ci­jal­ni sa­vjet ig­no­ri­san

Na pri­mje­ru po­sled­njih po­sku­plje­nja i ra­sta PDV-a po­ka­za­lo se ko­li­ko Vla­da i par­la­ment uva­ža­va­ju So­ci­jal­ni sa­vjet, oci­je­nio je Vu­ja­no­vić. On is­ti­če da se So­ci­jal­ni sa­vjet ni­je ba­vio ni Za­ko­nom o bu­dže­tu, o če­mu bi, pre­ma nje­go­voj ocje­ni, tre­ba­lo da da­ju svo­je mi­šlje­nje.
– So­ci­jal­ni sa­vjet bi tre­ba­lo da bu­de upo­znat s tim za­što se uve­ća­va­ju po­re­zi i da se pi­ta­ju za šta će bi­ti is­ko­ri­šćen no­vac ostva­ren na taj na­čin. Ako će od tog po­ve­ća­nja po­re­za da se fi­nan­si­ra 100.000 pen­zi­o­ne­ra, 50.000 za­po­sle­nih u jav­noj upra­vi i 50.000 ne­za­po­sle­nih kroz raz­ne vr­ste da­va­nja i ne znam ko­li­ko hi­lja­da lju­di u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be, on­da sam mi­šlje­nja da ni­ko iz ovih struk­tu­ra ne bi bio pro­tiv ovog po­sku­plje­nja. Tre­ba­lo bi vi­dje­ti u ko­je svr­he idu ta sred­stva, da li se taj no­vac mo­gao na­ći kroz opo­re­zi­va­nje luk­su­za, pi­ća, re­sto­ra­na, ho­te­la – ka­že on.
Vu­ja­no­vić sma­tra da So­ci­jal­ni sa­vjet tre­ba da bu­de ope­ra­tiv­no ti­je­lo, gdje bi bi­li sin­di­ka­ti, po­slo­dav­ci i Vla­da, od de­se­tak čla­no­va.
– Ne tre­ba mi­ni­star da bu­de pred­sjed­nik So­ci­jal­nog sa­vje­ta. On tre­ba da bu­de ne­po­li­tič­na lič­nost. Za pred­sjed­ni­ka tre­ba sta­vi­ti pro­fe­si­o­nal­ca, ko bi to ra­dio kao dnev­ni po­sao – sma­tra on.